MERE ZA SMANJENJE BROJNOSTI GLODARA

Brojnost poljskih glodara se na poljoprivrednim površinama Banata, Srema i Bačke, usled povoljnih vremenskih uslova (blage jeseni i zime bez mrazeva i magle, sa temperaturama iznad prosečnih), značajno povećala,  na pojedinim parcelama došlo je do prenamnoženja i vrlo visoke brojnosti poljskih glodara i pored primenjenih hemijskih mera zaštite.
Povećanoj brojnosti poljskih glodara su značajno doprinele i česte i obilne padavine tokom proleća i leta, što je dovelo do podizanja nivoa podzemnih voda i masovne migracije glodara na područja sa višom nadmorskom visinom, zatim migracija glodara sa jedne vrste useva na druge, ali i izrazito mali broj prirodnih neprijatelja, što je jedan od pokazatelja narušene ekološke ravnoteže.
Na osnovu karakterističnih znakova prisustva glodara (izgled kolonija, oštećenja), vizuelnom metodom na navedenim područjima utvrđeno je dominantno prisustvo poljske voluharice, Microtus arvalis.
Poljske voluharice i drugi sitni glodari su vrlo značajne štetočine useva pšenice, ječma, uljane repice, kukuruza, šećerne repe, soje, lucerke i povrća, kao i mladih zasada poljoprivrednog i šumskog bilja.
Pored šteta koje pričinjavaju gajenim biljkama, pojedine vrste glodara su prenosioci bolesti životinja  i ljudi.  
Povećanje brojnosti poljskih glodara  je registrovano i na nepoljoprivrednim površinama i utrinama u blizini ratarskih useva, strništa i kanala.
U cilju smanjenja brojnosti poljskih glodara potrebno je izvršiti suzbijanje  pravovremeno i organizovano, obuhvatajući pri tom što veće površine, poljoprivredne i nepoljoprivredne, uz saradnju i koordinaciju svih nadležnih organa i službi na terenu.

Mehaničke mere

• zaoravanje strništa dubokim oranjem i druge mehaničke mere;
• preoravanje useva u kojim je kojima je konstatovan visok procenat šteta;
• gde je to moguće duboko oranje graničnih neobrađenih površina ili košenje;
• košenje međa, utrina i drugih nepoljoprivrednih površina;

Hemijske mere
Na ugroženim poljoprivrednim površinama primenjivati rodenticidne mamke.
Preporučuje se primena parafinskih (impregniranih) rodenticidnih mamaka na bazi cink-fosfida i mamka na bazi bromadiolona. Mamci na bazi bromadiolona preporučuju se za primenu u jesenjem periodu, nakon setve ozimih useva.
Mamci se primenjuju u skladu sa uputstvom za primenu, po suvom vremenu. Mamci se ne smeju ostavljati na površini zemlje, već se postavljaju u aktivne rupe glodara ili u kutijama za izlaganje mamaka, kako bi se izbeglo trovanja domaćih životinja, divljači, prirodnih neprijatelja i zagađenje životne sredine.
Mamci se ne smeju primenjivati po kiši, posle kiše i u izrazito vlažnom zemljištu.
Mamci se ne postavljaju golom rukom, već plastičnim ili metalnim kašičicama ili čašama.
Površine tretirane rodenticidnim mamcima se moraju redovno obilaziti, najmanje jednom u 10 dana. Uginuli glodari i ostaci konzumiranih mamaka se moraju sakupljati, kako bi se sprečila sekundarna trovanja prirodnih neprijatelja glodara, a naročito ptica. Sakupljeni uginuli glodari i ostaci konzumiranih mamaka se moraju ukloniti na bezbedan način.
Rodenticide, koji su klasifikovani i obeleženi kao naročito opasni, mogu primenjivati samo pravna lica i preduzetnici upisani u Registar pružalaca usluga za obavljanje operativnih usluga – dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u oblasti zaštite bilja i biljnih proizvoda.

Izvod iz Registra pružalaca usluga u oblasti sredstava za zaštitu bilja za pružanje operativnih usluga – dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u oblasti zaštite bilja i biljnih proizvoda možete naći u prilogu.