MERE ZA SUZBIJANJE KROMPIROVOG MOLJCA

Phthorimaea operculella (Zeller) (Lepidoptera: Gelechiidae)

Na osnovu praćenja pojave i razvoja štetnog organizma krompirov moljac (Phthorimaea operculella) i izveštavanja Prognozno-izveštajne službe Republike Srbije, utvrđeno je da je ova kosmopolitska vrsta u toku predhodnih godina pričinila značajne štete u pojedinim regionima gajenja krompira. Prognozno-izveštajna služba Republike Srbije, je u cilju utvrđivanja adekvatnih mera za suzbijanja navedenog štetnog organizma, u periodu 2014. i 2015. godine, postavila veći broj ogleda, kombinovanjem agrotehničkih mera (zagrtanje, održavanje bankova, zalivanje) i primenom sredstava za zaštitu bilja.

Imajući u vidu, a na osnovu dokumentacije kojom raspolaže Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u postupku registracije sredstava za zaštitu bilja, da u Republici Srbiji nije registrovano nijedno sredstvo za zaštitu bilja za primenu u usevu krompira za suzbijanje krompirovog moljca, kao i da je uspešno suzbijanje i održavanje prisustva štetnog organizma na prihvatljivom nivou, kako u stadijumu razvoja jajeta (kako bi se sprečilo piljenje larvi), tako i u stadijumu larve  (koje i pričinjavaju štete na usevu krompira), moguće isključivo kombinovanjem svih raspoloživih mera i postupaka, korišćenjem integralnog pristupa kontrole ove štetočine, uključujući i hemijske mere suzbijanja. U tom cilju podsećamo proizvođače na Preporuke i mere za smanjenje prisustva krompirovog moljca.

U skladu sa navedenim, kao i na osnovu podataka dobijenih od rezultata ogleda Prognozno izveštajne službe Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, donelo je rešenja kojima se odobrava  ograničena i kontrolisana primena neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja za ovu namenu na period od 120 dana (rešenja data u Prilogu 1).
Vreme primene i broj tretiranja sredstva za zaštitu bilja iz priloženih rešenja, određuju se na osnovu preporuka Prognozno-izveštajne službe Republike Srbije. Ograničena i kontrolisana primena sredstva za zaštitu bilja sprovodiće se pod nadzorom Poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi Republike Srbije.

Preporuke i mere za smanjenje prisustva

krompirovog moljca (Phthorimaea operculella (Zeller), Lepidoptera: Gelechiidae)

Opšti podaci o štetočini i suzbijanju

• Krompirov moljac je kosmopolitska vrsta, prisutnija u toplijim delovima sveta;
• Po podacima OEPP/EPPO (2013) u Srbiji i okolnim zemljama je uglavnom ograničeno prisutna, osim u Grčkoj gde je široko rasprostranjena;
• Domaćini su uglavnom biljke iz fam. Solanaceae;
• Optimalna temperatura za razvoj je 28°C, a tolerantna je na temperature u rasponu 15-40°C; Odrasli insekti (leptiri) žive do 10 dana; životni ciklus traje 17-125 dana; U Indiji i mediteranskim zemljama može imati i 10-13 generacija godišnje, u umereno kontinentalnim područjima 6-8 generacija (uključujući i period skladištenja),
• Donji prag razvoja krompirovog moljca je 10°C. Prema podacima Prognozno izveštajne službe RS u našim uslovima na polju razvija 4 pa čak i 5 generacija.
• Napad krompirovog moljca može započeti u polju do 15 dana pre sazrevanja krtola, polaganjem jaja direktno na ogoljene krtole krompira i/ili u pukotine zemljišta oko biljaka krompira, tako da u vreme vađenja krompira može biti značajan broj napadnutih krtola, koje kasnije unose u skladišta;
• Najveću štetu čine larve moljca ubušivanjem ispod površine lista krompira, formirajući mine (u polju) i u krtole kompira (u polju i skladištu);
• Prema podacima Prognozno izveštajne službe RS dosadašnjim pregledima u polju, u regionima sa visokim brojnostima imaga, u usevu krompira nisu registrovane mine na listovima. Najveće štete registrovane su na krtolama i dešavaju se pri kraju vegetacije.
• Pri optimalnim uslovima, uz odsustvo primene mera suzbijanja, krompirov moljac se brzo prenamnožava;
• Kritičan period za napad moljca u polju u Srbiji je od polovine jula meseca do vađenja krompira, kao i od momenta unošenja krompira u skladište do dnevnih temperatura ispod 15^oC;
• Uspešno suzbijanje i održavanje prisustva krompirovog moljca na tolerantnom nivou za proizvođače i potrošače krompira je moguće isključivo kombinovanjem svih raspoloživih mera i postupaka − sačinjavanjem integralnog programa suzbijanja ove štetočine.

Preventivne i direktne mere suzbijanja

Mere u polju

• Obavezan dvogodišnji ili trogodišnjiplodored i plodosmena sa biljnim vrstamakoje nisu domaćini moljcu krompira;
• Kvalitetna predsetvena priprema zemljišta, setva na dubini oko 10cm i zagrtanje krompira sa oko 20cm zemlje iznad krtole, odnosno pravljenje visokih bankova, čime su krtole krompira zaštićene do momenta vađenja, čime se sprečava ”obrušavanje” bankova usled čestih navodnjavanja i jakih kiša(leptir polaže jaja na ogoljene krtole, ili ulazi kroz pukotine u zemlju);
• Održavanje vlažnosti zemljišta češćim navodnjavanjem sa manjim zalivnim normama (15-20 l/m2, do najviše 25 l), kako bi se izbeglostvaranje pukotina u zemljištu;
• Vodene i tzv. funnel feromonske klopke koristiti za praćenje pojave leptira i delimičnu redukciju njegove brojnosti u polju;
• Hemijskim suzbijanjem krompirovog moljca u polju se sprečava masovnija pojava ove štetočine;
• Prag štetnosti utvrđen redovnim pregledima u polju je 0,5 larvi po biljci ili 2-3% napadnutih biljaka po parceli, u skladu sa EPPO standardom. S obzirom da dosadašnjim pregledima nisu utvrđene mine na biljkama, odlučujući faktori za preduzimanjemera zaštitesu praćenje prisustva moljca i svakodnevniulov imaga na feromonskim klopkama, praćenje razvojnih stadijumamoljca, kao i fenofaze razvoja krompira;
• Hemijske tretmane protiv plamenjače krajem jula meseca pa do kraja vegetacionog perioda krompira pomeriti u popodnevne i rane večernje sate (u zavisnosti od pojave rose) kako bi se u istom tretmanu koristio insekticid za suzbijanje moljca.
• Krompir vaditi nakon 2-3 nedelje posle desikacije ili prirodnog sasušenja cime, odnosno čim se formira dobra pokožica, kako se ne bi izlagao napadu moljca.

Mere pri vađenju krtola krompira i skladištenju

• Radi smanjenja rizika od napada moljca, krtole u što kraćem periodu posle vađenja transportovati do skladišta, s tim da transportna sredstva treba što češće prati;
• Pre unošenja novog krompira izvršiti kvalitetnu pripremu skladišnog prostora: čišćenje, pranje, uključujući i gajbice i vreće, koje po mogućstvu treba da budu nove ili stare dobro oprane i dezinfikovane;
• Na svim otvorima u skladištu (vrata, prozori, ventilacioni otvori) postaviti mreže (kao za komarce), kako bi se sprečilo uletanje leptira;
• Gde je moguće krompir skladištiti u hladnjačama na temperaturama ≤ 10°C, a najbolje na 5-8^oC, jer se pri temperaturi od 9°C prekida biološki ciklus razvića moljca;
• U podrumima i podnim skladištima ako je moguće održavati temperaturu do 16^oC pri kojoj nema piljenja gusenica iz jaja; 
• Vodene i tzv. funnel feromonske klopke koristiti za praćenje pojave leptira i delimičnu redukciju njegove brojnosti; U saradnji sa najbližom PSSS izabrati i primeniti najbolju vrstu feromonske klopke za praćenje pojave leptira i delimičnu redukciju njegove brojnosti;
• Sa polja u isto skladište ne unositi nove krtole ako postoji sumnja da je moljac prisutan na već uskladištenim količinama krompira;
• Skladišne površine (podove, zidove i plafone) praznih skladišta mogu se tretirati insekticidima na bazi malationa, pirimifos-metila i cipermetrina koji su registrovani u primenu u skladištima;
• Unošenje robe u tretirana prazna skladišta je dva dana posle primene;
• U skladištima sa mogućnostima regulacije regulacije temperature u kojima se krtole skladište na 5-8°C nisu potrebne dodatne hemijske mere suzbijanja;
• Tretiranje skladišta mogu sprovoditi samo pravna lica i preduzetnici upisani u Registar pružalaca usluga, za obavljanje operativnih usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u oblasti zaštite bilja i biljnih proizvoda;
• Kod manjih količina uskladištenog krompira (u gajbama, vrećama ili u gomilama) može biti korisno mešanje krtola sa talkom, osušenim pepelom, peskom i slamom, kao i držanje u magacinu zajedno sa belim lukom, bosiljkom i sličnim aromatičnim biljkama.

Mere u cilju smanjenja brojnosti populacije i infekcionog potencijala za narednu godinu

• Oštećene krtole odlagati zakopavanjem na lokalnoj deponiji u saradnji sa lokalnim organima uprave;
• Ne saditi krompir na istim parcelama naredne godine.