ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРИСУСТВУ И МЕРАМА КОНТРОЛЕ ПРОТИВ ВОЋНЕ МУШИЦЕ DROSOPHILA SUZUKII (MATSUMURA, 1931)

Према подацима Прогнозно-извештајне службе (ПИС) у засадима купина, малина, брескви и винове лозе од почетка сепембра региструје се присуство и раст броја уловљених јединки воћне мушице (Drosophila suzukii). На ловним клопкама регистровано је присуство одраслих јединки, а визуелним прегледом и оштећења на плодовима које праве женке својом легалицом приликом полагања јаја. Јачи напад нарочито се региструје у засадима купине у којима је берба прекинута због економских разлога.

Касна појава бројнијих популација D. suzukii може негативно утицати на културе воћа које сазревају у овом периоду (купина, малина – сорте Полка, Полана, винова лоза).

Да би се спречило даље умножавање ове јако инвазивне штеточине, редуковала бројност и спречиле економске штете у производњи ових значајних воћних врста, апелујемо на произвођаче да спроведу следеће мере:
– масовно изловљавање – постављање ловних клопки ради изловљавања одраслих јединки ове штеточине; Импровизована клопка од пластичне боце за праћење Drosophila suzukii прави се на следећи начи: на пластичној флаши запремине 1,5l, направити 3 отвора пречника 4 mm са једне стране, и прорез за ширење мириса на супротној  страни прекривен мрежицом (газом),  ставити 1,5 dl јабуковог сирћета 1,5 dl црног вина и пар капи детерџента, (слика у прилогу). Клопке што гушће поставити по ивицама парцела као и унутар засада, у висини плодова;
– уклањање оштећених плодова и њихово уништавање;
– преглед и уклањање заражених дивљих врста биљака домаћина (дивља купина, џанарика, зова) у непосредној близини засада;
– скратити интервал бербе.
За ближе информације обратите се Пољопривредној стручној и саветодавној служби (ПССС) у вашем региону. Информације о биологији, присуству и препорученим мерама контроле можете пратити на порталу ПИС-а.

Drosophila suzukii је присутна, како у култивисаним засадима, тако и у дивљим  популацијама осетљивих биљака и представља озбиљну економску   штеточину   на   јагодичастом  и  коштичавом   воћу.
Тренутно  је распрострањена скоро у свим земљама EPPO региона.

Drosophila suzukii је једна од ретких воћних мушица која је у стању да се развија на неоштећеним плодовима воћа. Женка ове врсте има веома снажну тестерасту легалицу којом пробија површину здравог плода и полаже јаја директно у плод.
У идеалним условима може развити до 15 генерација годишње, са великим потенцијалом експанзије и ширења својих популација унутар и ван засада у кратком временском периоду. Место овипозиције и развиће ларви у плоду поспешује развој трулежних патогена, што утиче на квалитет производа. Напада трешње, брескву,  шљиву, смокву, грожђе, јагоду, као и купину, малину и боровницу, како у култивисаним засадима, тако и у популацијама ових биљака у природи.

А – женка, В – легалица; С – мужјак; D – ларве; Е – лутке.

Импровизована клопка од пластичне боце за праћење Drosophila suzukii