OBAVEŠTENJE O PRISUSTVU I MERAMA KONTROLE PROTIV VOĆNE MUŠICE DROSOPHILA SUZUKII (MATSUMURA, 1931)
Prema podacima Prognozno-izveštajne službe (PIS) u zasadima kupina, malina, breskvi i vinove loze od početka sepembra registruje se prisustvo i rast broja ulovljenih jedinki voćne mušice (Drosophila suzukii). Na lovnim klopkama registrovano je prisustvo odraslih jedinki, a vizuelnim pregledom i oštećenja na plodovima koje prave ženke svojom legalicom prilikom polaganja jaja. Jači napad naročito se registruje u zasadima kupine u kojima je berba prekinuta zbog ekonomskih razloga.
Kasna pojava brojnijih populacija D. suzukii može negativno uticati na kulture voća koje sazrevaju u ovom periodu (kupina, malina – sorte Polka, Polana, vinova loza).
Da bi se sprečilo dalje umnožavanje ove jako invazivne štetočine, redukovala brojnost i sprečile ekonomske štete u proizvodnji ovih značajnih voćnih vrsta, apelujemo na proizvođače da sprovedu sledeće mere:
– masovno izlovljavanje – postavljanje lovnih klopki radi izlovljavanja odraslih jedinki ove štetočine; Improvizovana klopka od plastične boce za praćenje Drosophila suzukii pravi se na sledeći nači: na plastičnoj flaši zapremine 1,5l, napraviti 3 otvora prečnika 4 mm sa jedne strane, i prorez za širenje mirisa na suprotnoj strani prekriven mrežicom (gazom), staviti 1,5 dl jabukovog sirćeta 1,5 dl crnog vina i par kapi deterdženta, (slika u prilogu). Klopke što gušće postaviti po ivicama parcela kao i unutar zasada, u visini plodova;
– uklanjanje oštećenih plodova i njihovo uništavanje;
– pregled i uklanjanje zaraženih divljih vrsta biljaka domaćina (divlja kupina, džanarika, zova) u neposrednoj blizini zasada;
– skratiti interval berbe.
Za bliže informacije obratite se Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi (PSSS) u vašem regionu. Informacije o biologiji, prisustvu i preporučenim merama kontrole možete pratiti na portalu PIS-a.
Drosophila suzukii je prisutna, kako u kultivisanim zasadima, tako i u divljim populacijama osetljivih biljaka i predstavlja ozbiljnu ekonomsku štetočinu na jagodičastom i koštičavom voću.
Trenutno je rasprostranjena skoro u svim zemljama EPPO regiona.
Drosophila suzukii je jedna od retkih voćnih mušica koja je u stanju da se razvija na neoštećenim plodovima voća. Ženka ove vrste ima veoma snažnu testerastu legalicu kojom probija površinu zdravog ploda i polaže jaja direktno u plod.
U idealnim uslovima može razviti do 15 generacija godišnje, sa velikim potencijalom ekspanzije i širenja svojih populacija unutar i van zasada u kratkom vremenskom periodu. Mesto ovipozicije i razviće larvi u plodu pospešuje razvoj truležnih patogena, što utiče na kvalitet proizvoda. Napada trešnje, breskvu, šljivu, smokvu, grožđe, jagodu, kao i kupinu, malinu i borovnicu, kako u kultivisanim zasadima, tako i u populacijama ovih biljaka u prirodi.
A – ženka, V – legalica; S – mužjak; D – larve; E – lutke.
Improvizovana klopka od plastične boce za praćenje Drosophila suzukii
