РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПОСТАЈЕ ЧЛАНИЦА UPOV-a

 

Република Србија је 5. јануара 2013. године постала 71. чланица Међународне уније за заштиту нових биљних сорти – UPOV. Након испуњавања свих неопходних предуслова за приступање овој међународној организацији, амбасадор Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама у Женеви, 5. децембра 2012. године, предао је генералном секретару WIPO i UPOV-a инструмент за приступање Републике Србије UPOV-у. У складу са UPOV Конвенцијом месец дана након полагања инструмента за приступање држава постаје пуноправна чланица UPOV-a. Као неопходан предуслов Република Србија је у потпуности ускладила своју законску регулативу и систем заштите права оплемењивача биљних сорти са UPOV Конвенцијом из 1991.године, усвајањем Закона о заштити права оплемењивача биљних сорти (2009), Закона о потврђивању UPOV Конвенције (2010) и Закона о изменама и допунама закона о заштити права оплемењивача биљних сорти (2011).

Значај приступања Србије UPOV-у и међународном систему заштите биљних сорти
Међународна унија за заштиту нових биљних сорти (UPOV) је међувладина организација у систему Уједињених нација, у оквиру Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), са седиштем у Женеви. Скраћеница UPOV је изведена из француског имена организације, „Union internationale poуr la protection des obtentions vegetales“. UPOV је основан Међународном конвенцијом о заштити нових биљних сорти, која је потписана у Паризу 1961., а ревидирана је 1972, 1978 и 1991 године. Као врховно тело Савет UPOV-a се састоји од представника свих чланова Уније, а свака држава чланица има један глас у Савету. Савет је одговоран за очување интереса и подршку развоја Уније и за утврђивање његовог програма и буџета. Секретаријатом UPOV-a (Биро Уније) руководи генерални секретар. Сходно договореној сарадњи са Светском организацијом за интелектуалну својину (WIPO), генерални секретар те организације је и генерални секретар UPOV-a.
Приступањем UPOV-у државе чланице показају тежњу да заштите оплемењиваче биља на основу принципа који су широм света добили признање и подршку, а носиоцима права омогућава обезбеђење заштите и у другим државама чланицама. Држава чланица има могућност да кроз чланство у UPOV-у учествује и користи се искуствима других држава, интензивираће се сарадња између чланица држава усмерена на испитивање биљних сорти, где једна земља чланица прихвата резултате испитивања сорти других земаља чланица, као основу за доделу оплемењивачког права. На овај начин се смањују трошкови функционисања система заштите, а оплемењивачима се омогућава да заштите своје сорте у другим земљама уз ниже трошкове и да на тај начин остваре шири пласман свог семена и садног материјала на инострана тржишта.
Заштита биљних сорти, односно заштита права оплемењивача је ексклузивно право додељено оплемењивачу као ствараоцу нове биљне сорте. Да би могле бити заштићене, сорте морају бити различите од постојећих опште познатих сорти, униформне, стабилне, нове у смислу да не смеју бити комерцијализоване пре одређених датума и да имају одговарајуће име. Да би се оплемењивачима, односно власницима сорте омогућило да врате уложена средства у стварање сорте, као и да остваре финансијску добит од употребе њихове сорте уведена је заштита сорти. На овај начин оплемењивачи се стимулшу да интензивирају рад на стварању нових биљних сорти, чиме се директно подстиче развој пољопривреде и побољшање производње хране и сировина. Интерес државе је да подстиче оплемењиваче на интелектуално стваралаштво у области стварања нових бољих сорти. Такође, потребно је нагласити да за коришћење заштићене сорте у некомерцијалне и научно-истраживачке сврхе, укључујући употребу за оплемењивање нових сорти, није неопходно овлашћење од стране носиоца оплемењивачког права. Сорта се може заштитити ако је нова, различита, униформна, стабилна и ако испуњава услове за давање имена у складу са UPOV Конвенцијом.
Чланство у UPOV-у ће имати утицај на пољопривредне произвођаче, оплемењиваче, произвођаче семенског и садног репродукционог материјала, као и на државу у целини, у смислу регулисања питања заштите интелектуалне својине у свим сферама. Такође допринеће и повећању тржишне конкурентности домаћих производа на светском тржишту, уз употребу великог броја нових заштићених сорти, које се одликују бољим производно-технолошким својствима, већим приносима, отпорнијих на болести и штеточине, чиме ће се омогућити квалитетнија биљна производња. Употреба тих сорти претходно није била могућа јер су заштићене и власници тих сорти нису желели да без заштите својих права у Србији омогуће коришћење таквих сорти у нашој земљи. Повећаће се остварени приходи произвођача, а тиме и бруто национални доходак, уз повећање економичности производње.
Укључивање у међународне привредне токове није могуће без регулисања питања заштите свих облика интелектуалне својине. Заштита биљних сорти је независан облик заштите установљен за потребе заштите нових биљних сорти, који има заједничке основе са другим облицима заштите интелектуалне својине, али такође и основне разлике. Складна међународна трговина, захтева униформност и узајамну подударност правила. Да би Република Србија испунила прописе Светске трговинске организације (STO) у области промета и продаје семенског и садног материјала, а такође и у циљу заштите сорти и њиховог слободног извоза, један од услова је и регулисано питање заштите биљних сорти и права оплемењивача, с обзиром да је TRIPS уговором о трговинским аспектима заштите интелектуалне својине прописано да све земље чланице STO морају осигурати заштиту права интелектуалне својине за биљне сорте. UPOV Конвенција, односно чланство у UPOV-у пружају модел заштите који у потпуности испуњава услове STO.

Директор Управе за заштиту биља МПШВ

Проф. Др Јан Боћански