Српски (ћирилица)English (United Kingdom)

Линкови

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

ЕУ прописи

ФАО

Прогнозно-извештајна служба

Улогујте се



МЕРЕ ЗА СУЗБИЈАЊЕ КРОМПИРОВОГ МОЉЦА ПДФ Штампа Ел. пошта

Phthorimaea operculella (Zeller) (Lepidoptera: Gelechiidae)

krompirov moljac uzb

 

На основу праћења појаве и развоја штетног организма кромпиров мољац (Phthorimаea operculella) и извештавања Прогнозно-извештајне службе Републике Србије, утврђено је да је ова космополитска врста у току предходних година причинила значајне штете у појединим регионима гајења кромпира. Прогнозно-извештајна служба Републике Србије, је у циљу утврђивања адекватних мера за сузбијања наведеног штетног организма, у периоду 2014. и 2015. године, поставила већи број огледа, комбиновањем агротехничких мера (загртање, одржавање банкова, заливање) и применом средстава за заштиту биља.

Имајући у виду, а на основу документације којом располаже Министарство пољопривреде и заштите животне средине у поступку регистрације средстава за заштиту биља, да у Републици Србији није регистровано ниједно средство за заштиту биља за примену у усеву кромпира за сузбијање кромпировог мољца, као и да је успешно сузбијање и одржавање присуства штетног организма на прихватљивом нивоу, како у стадијуму развоја јајета (како би се спречило пиљење ларви), тако и у стадијуму ларве  (које и причињавају штете на усеву кромпира), могуће искључиво комбиновањем свих расположивих мера и поступака, коришћењем интегралног приступа контроле ове штеточине, укључујући и хемијске мере сузбијања. У том циљу подсећамо произвођаче на Препоруке и мере за смањење присуства кромпировог мољца.

У складу са наведеним, као и на основу података добијених од резултата огледа Прогнозно извештајне службе Републике Србије, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Управа за заштиту биља, донело је решења којима се одобрава  ограничена и контролисана примена нерегистрованих средстава за заштиту биља за ову намену на период од 120 дана (решења дата у Прилогу 1).
Време примене и број третирања средства за заштиту биља из приложених решења, одређују се на основу препорука Прогнозно-извештајне службе Републике Србије. Ограничена и контролисана примена средства за заштиту биља спроводиће се под надзором Пољопривредних стручних и саветодавних служби Републике Србије.

Препоруке и мере за смањење присуства

кромпировог мољца (Phthorimaea operculella (Zeller), Lepidoptera: Gelechiidae)

Општи подаци о штеточини и сузбијању

  • Кромпиров мољац је космополитска врста, присутнија у топлијим деловима света;
  • По подацима OEPP/EPPO (2013) у Србији и околним земљама је углавном ограничено присутна, осим у Грчкој где је широко распрострањена;
  • Домаћини су углавном биљке из fam. Solanaceae;
  • Оптимална температура за развој је 28°C, а толерантна је на температуре у распону 15-40°C; Одрасли инсекти (лептири) живе до 10 дана; животни циклус траје 17-125 дана; У Индији и медитеранским земљама може имати и 10-13 генерација годишње, у умерено континенталним подручјима 6-8 генерација (укључујући и период складиштења),
  • Доњи праг развоја кромпировог мољца је 10°C. Према подацима Прогнозно извештајне службе РС у нашим условима на пољу развија 4 па чак и 5 генерација.
  • Напад кромпировог мољца може започети у пољу до 15 дана пре сазревања кртола, полагањем јаја директно на огољене кртоле кромпира и/или у пукотине земљишта око биљака кромпира, тако да у време вађења кромпира може бити значајан број нападнутих кртола, које касније уносе у складишта;
  • Највећу штету чине ларве мољца убушивањем испод површине листа кромпира, формирајући мине (у пољу) и у кртоле компира (у пољу и складишту);
  • Према подацима Прогнозно извештајне службе РС досадашњим прегледима у пољу, у регионима са високим бројностима имага, у усеву кромпира нису регистроване мине на листовима. Највеће штете регистроване су на кртолама и дешавају се при крају вегетације.
  • При оптималним условима, уз одсуство примене мера сузбијања, кромпиров мољац се брзо пренамножава;
  • Критичан период за напад мољца у пољу у Србији је од половине јула месеца до вађења кромпира, као и од момента уношења кромпира у складиште до дневних температура испод 15oC;
  • Успешно сузбијање и одржавање присуства кромпировог мољца на толерантном нивоу за произвођаче и потрошаче кромпира је могуће искључиво комбиновањем свих расположивих мера и поступака − сачињавањем интегралног програма сузбијања ове штеточине.

Превентивне и директне мере сузбијања

Мере у пољу

  • Обавезан двогодишњи или трогодишњиплодоред и плодосмена са биљним врстамакоје нису домаћини мољцу кромпира;
  • Квалитетна предсетвена припрема земљишта, сетва на дубини око 10цм и загртање кромпира са око 20цм земље изнад кртоле, односно прављење високих банкова, чиме су кртоле кромпира заштићене до момента вађења, чиме се спречава ”обрушавање” банкова услед честих наводњавања и јаких киша(лептир полаже јаја на огољене кртоле, или улази кроз пукотине у земљу);
  • Одржавање влажности земљишта чешћим наводњавањем са мањим заливним нормама (15-20 l/m2, до највише 25 l), како би се избеглостварање пукотина у земљишту;
  • Водене и тзв. funnel феромонске клопке користити за праћење појаве лептира и делимичну редукцију његове бројности у пољу;
  • Хемијским сузбијањем кромпировог мољца у пољу се спречава масовнија појава ове штеточине;
  • Праг штетности утврђен редовним прегледима у пољу је 0,5 ларви по биљци или 2-3% нападнутих биљака по парцели, у складу са EPPO стандардом. С обзиром да досадашњим прегледима нису утврђене мине на биљкама, одлучујући фактори за предузимањемера заштитесу праћење присуства мољца и свакодневниулов имага на феромонским клопкама, праћење развојних стадијумамољца, као и фенофазе развоја кромпира;
  • Хемијске третмане против пламењаче крајем јула месеца па до краја вегетационог периода кромпира померити у поподневне и ране вечерње сате (у зависности од појаве росе) како би се у истом третману користио инсектицид за сузбијање мољца.
  • Кромпир вадити након 2-3 недеље после десикације или природног сасушења циме, односно чим се формира добра покожица, како се не би излагао нападу мољца.

Мере при вађењу кртола кромпира и складиштењу

  • Ради смањења ризика од напада мољца, кртоле у што краћем периоду после вађења транспортовати до складишта, с тим да транспортна средства треба што чешће прати;
  • Пре уношења новог кромпира извршити квалитетну припрему складишног простора: чишћење, прање, укључујући и гајбице и вреће, које по могућству треба да буду нове или старе добро опране и дезинфиковане;
  • На свим отворима у складишту (врата, прозори, вентилациони отвори) поставити мреже (као за комарце), како би се спречило улетање лептира;
  • Где је могуће кромпир складиштити у хладњачама на температурама ≤ 10°C, а најбоље на 5-8oC, јер се при температури од 9°C прекида биолошки циклус развића мољца;
  • У подрумима и подним складиштима ако је могуће одржавати температуру до 16oC при којој нема пиљења гусеница из јаја; 
  • Водене и тзв. funnel феромонске клопке користити за праћење појаве лептира и делимичну редукцију његове бројности; У сарадњи са најближом ПССС изабрати и применити најбољу врсту феромонске клопке за праћење појаве лептира и делимичну редукцију његове бројности;
  • Са поља у исто складиште не уносити нове кртоле ако постоји сумња да је мољац присутан на већ ускладиштеним количинама кромпира;
  • Складишне површине (подове, зидове и плафоне) празних складишта могу се третирати инсектицидима на бази малатиона, пиримифос-метила и циперметрина који су регистровани у примену у складиштима;
  • Уношење робе у третирана празна складишта је два дана после примене;
  • У складиштима са могућностима регулације регулације температуре у којима се кртоле складиште на 5-8°C нису потребне додатне хемијске мере сузбијања;
  • Третирање складишта могу спроводити само правна лица и предузетници уписани у Регистар пружалаца услуга, за обављање оперативних услуга дезинфекције, дезинсекције и дератизације у области заштите биља и биљних производа;
  • Код мањих количина ускладиштеног кромпира (у гајбама, врећама или у гомилама) може бити корисно мешање кртола са талком, осушеним пепелом, песком и сламом, као и држање у магацину заједно са белим луком, босиљком и сличним ароматичним биљкама.

Мере у циљу смањења бројности популације и инфекционог потенцијала за наредну годину

  • Оштећене кртоле одлагати закопавањем на локалној депонији у сарадњи са локалним органима управе;
  • Не садити кромпир на истим парцелама наредне године.
 

Анкета

Да ли Вам се свиђа сајт?